Izvor: Luftika.rs, 01.Jul.2021, 14:26
Zoran Kesić: Na ovom svetu postoji Rom koji je ime dobio po mom ocu
Na ovom svetu postoji Rom koji je ime dobio po mom ocu.
Stariji je samo godinu dana od mene i živi u baraci na početku slepe ulice koja mi je centar društvenog, kulturnog i sportskog života, a u ulici živi i simpatija.
Godina je 1986.
Imam 10 godina, on 11 i zajedno sa još desetak dece iz komšiluka obavljamo sledeće delatnosti:
– igramo fudbal na male goliće u slepoj uličici
-skupljamo puževe na poljančetu pored moje zgrade, ne znam zašto, uvek ih on negde >> Pročitaj celu vest na sajtu Luftika.rs << odnese
– ližemo vrhove fišeka kako bi bili bolje zalepljeni pa samim tim efikasnije spičili protivnika iz duvaljke-
-odlazimo u susedni kraj gde žive deca koja su nam neprijatelji i u vrelim letnjim večerima ubacujemo jaja kroz otvorene prozore i bežimo
– idemo u najbliži bioskop (Avala) i gledamo Ajkulu, pa posle ovima što nisu bili, ushićeno prepričavamo krvave momente
– menjamo se stripovima, dajem dva Kapetana Mikija za jednog Zagora
– igramo tapke i klikere u parkiću kod okretnice trolejbusa broj 22
– zaobilazimo uveče ruševine u kojima se okuplja čopor pasa lutalica, a starija deca pričaju da su jednoj ženi pojeli nogu.
Jedne večeri su me kučići napali. Kako i zašto sam se zatekao tamo sam, nemam pojma.
Sećam se da sam imao fudbalsku loptu u ruci, koju nikako nisam želeo da ispustim i nekoliko ružnih, strašnih i ljutih kerova koji mnogo jako laju i opkoljavaju me. Jedan je već kod moje noge i pokušava da me ugrize.
Iz mraka nailazi moj drugar Rom koji je ime dobio po mom ocu i baca kamenje na kučiće, viče, maše rukama i zaleće se ka njima.
Psi ustuknuše. I dalje laju ali povlače se. Ohrabren, počinjem i sam da vičem i da krećem ka njima. Ja pretim na srpskom, drugar na romskom. Njegove pretnje zvuče opasnije i konkretnije.
Psi odlaze. Žena kojoj su psi pojeli nogu nije bila te sreće da naiđe moj drugar Rom koji je ime dobio po mom ocu.
Romi dakle, zaključujemo, spašavaju ljudima noge i umeju da oteraju pse lutalice.
Zaključićemo sada i da Romi kradu.
Majka je radila u JAT-u i putovala na obuke u razna inostranstva.
Iz Švajcarske je meni i starijem bratu donela dva tranzistora u obliku bubamare.
Niko nikada u mom univerzumu nije imao tranzistor u obliku bubamare, čak ni oni iz susednog kraja, a evo ja ga sada posedujem.
A onda sam ga, nakon jedne posete mog druga Roma koji je ime dobio po mom ocu, izgubio.
Menjali smo se sličica u mojoj sobi, on je otišao, a bubamara se negde zaturila i nigde nismo mogli da je pronađemo.
Naknadno saznajem da je moj otac nešto popričao sa svojim najboljim drugarom iz detinjstva – ocem mog druga Roma koji je ime dobio po mom ocu, nakon čega je moj drugar došao ponovo u moju dečiju sobu da se još menjamo sličica.
Pošto je čuo da sam negde izgubio tranzistor u obliku bubamare, drugar me je pitao da nisam možda pogledao ispod kreveta. Iako sam pogledao ispod svih kreveta, ormana, troseda i prevrnuo čitav stan bez uspeha, moja bubamara se nekim čudom, nakon te sugestije mog drugara, čudesno pojavila upravo ispod kreveta.
Umeju to tranzistori-bubamare, da negde odlete pa da se vrate.
Da se pohvalim, i ja sam krao igračke.
Kada bismo otišli u posetu kod nekih maminih ili tatinih prijatelja koji takođe imaju decu, sačekao bih prvi trenutak kada moj mali domaćin nije u sobi i maznuo par klikera, nekog vojnika ili bilo šta drugo što može da se strpa u džep.
Ubrzo nakon toga, ukradene igračke nestajale bi iz mog skrovišta maznutih stvari, a naše posete tim prijateljima drastično bi se proredile.
Sumnjam na roditelje da su mi krali igračke koje sam ukrao i vraćali ih vlasnicima.
Iz ovoga zaključujemo da ne-Romi kradu.
Bilo bi zgodno da navedem sada slučaj i kada sam ja spasao neko dete od napada razjarenog čopora pasa, pa da izvedem lepu paralelu i zaključak, da se sve zgodno zaokruži – isti smo ljudi sa svojim vrlinama i manama, bez obzira na boju kože, ali avaj…ničiju nogu ja spasao nisam.
Izvinjavam se čitaocima, ne umem da pišem o rasizmu prema Romima jer čuo sam da tako nešto postoji, ali to prosto ne shvatam. Kao što sam čuo da i kvantna fizika postoji, ali ne pitaj me da ti objasnim o čemu se tu radi.
Samo iz ličnog iskustva mogu da navedem šta sve Romi umeju da rade:
– da te nauče da brojiš na romskom. Ovako: jek, duj, trin, štar.
– da ti gostovanje u emisiji uslove time da te veče uoči snimanja vode u kafanu u Staroj Pazovi gde sviraju najbolji romski tamburaši na svetu, “pa kad se zajedno napijemo, to doživimo i preživimo, onda računaj da smo se upoznali”.
– da se rasplaču kada ih upitaš kako su počeli da se bave golubarstvom i kako je to nekada bilo, jer uvek se rasplaču na prošlost, drugarstvo, ljubav i golube, pogotovu ovi koji sinovima daju imena po svojim najboljim drugarima iz detinjstva
– da mogu da te pogode pravo u oko fišekom iz duvaljke sa 20 metara daljine, al neće jer ste iz iste ulice, kraja i plemena
– da ti spasu nogu da ti je ne požderu kučići
-I da ti pronađu nestali tranzistor-bubamaru
Izvor: okruzenje.net
Zoran Kesić: Ja sam Srbin. Moji tradicionalni prijatelji su Rusi i Grci. A neprijatelji…
