Izvor: MozzartSport.com, 03.Jul.2021, 09:58

Maja Škorić: Svi želimo da naše zvezde vodilje završe priču na najlepši način

Košarkašica Srbije u poseti redakciji Mozzart Sport detaljno opisala kako je izgledao put ka evropskom zlatu

Njihovo ime zasija na širem spisku reprezentacije, dođu na pripreme, treniraju jako svakog dan i kada dođe trenutak odluke budu precrtani. Ne jednom, nego više puta. Neko bi možda odustao i iskoristio vreme da se odmara, radi individualno ili putuje. Samo veoma strpljivi i uporni sportisti nastave da rade i čekaju da se trud isplati. Za takve nagrada kad tad stigne.
>> Pročitaj celu vest na sajtu MozzartSport.com << />
Srpska košarkašica Maja Škorić je uvek bila blizu nacionalnog tima, ali je prvi put na velikom takmičenju zaigrala u dresu Srbije sa 27 godina na EP 2017. Posle toga je učestvovala i u pohodu na bronzu u Beogradu 2019, a od pre nedelju dana može da se pohvali da uz njeno ime stoji - evropska šampionka. Ona je u razgovoru za Mozzart Sport opisala kako je izgledao put Marinine čete do najvišeg stepenika pobedničkog postolja na EP u Valensiji, a pričala je i o Olimpijskim igrama, oproštaju glavnih uzdanica, izlasku na terasu Starog dvora.

„Doček u Beogradu je bio nezaboravan, pogotovo za nas koje smo prvi put doživele izlazak na balkon. Ali i one koje su već bile kažu da je sada bilo još emotivnije. Sve je savršeno – atmosfera, ljudi koji su došli, himna... Ostaće mi zauvek u lepom sećanju“, opisala je Maja Škorić utiske sa specijalnog okupljanja.

Samo 24 sata pre dočeka u našoj prestonici, košarkašice Srbije su vodile veliku bitku u finalu Evropskog prvenstva. Rival je bila dobro poznata Francuska, koju je naš tim savladao i 2015. godine u meču za zlato u Budimpešti.

„Nismo očekivale da će biti lagan meč, ali smo stvarno ušle u utakmicu pune samopozdanja jer smo pre toga dobile dva jaka rivala – Španiju u četvrtfinalu i Belgiju u polufinalu. Marina nam je sve vreme govorila da su Belgijanke verovatno najjači tim na turniru, da smo mnogo uradile kad smo ih dobile i da je to to, da uzimamo trofej. Rekla nam je da nema razloga da se bilo čega pribojavamo u finalu, da smo jače i da ćemo pobediti. Sa takvom energijom smo i ušle u taj poslednji duel. One su to osetile, a i generalno su se plašile nas. Njima je to već ušlo u pore, pet puta za redom gube finale, pa je sigurno bio prisutan pritisak i trema. Mi nismo osetile otpor Francuskinja. Drago nam je zbog naših navijača, jer su mogli malo da se odmore, a ne da ponovo proživljavaju dramu“.

Kada je to rekla, Maja je pomislila na okršaj koji je odigran dan ranije protiv Belgije, kada je loše izveden aut sekund pre kraja umalo koštao Srbiju pobede. Lopta koju su Belgijanke osvojile i uputile ka košu prošla je kroz mrežicu, ali je prilikom izbačaja vreme već isteklo.

„Nije nam bilo svejedno, uopšte. Taj momenat je meni lično bio stresniji nego završnica četvrtfinala sa Španijom. Protiv domaćih sam znala da ne može da se desi tolika nepravda i da će ona devojka promašiti slobodno bacanje. Što se i desilo... A protiv Belgije smo bile nesvesne trenutka. Znamo da se već čula sirena, ali opet zavisiš od sudije, a mi ne volimo od njih da zavisimo. Bilo je napeto, čudan osećaj skroz i kad se završilo bile smo potpuno u šoku“.

Pred svaki susret naše košarkašice su govorile da je dovoljno na terenu da urade sve što je Maljkovićeva rekla i da će sigurno pobediti. Gledaoci su u to mogli da se uvere i prilikom tajm-auta na kojima je Marina davala uvek prave savete svojim izabranicama.

„Svaka utakmica je bila spremljena do najsitnijih detalja, svako je znao zadatke koje ima. Od prvog dana priprema smo radili na tim stvarima i onda je samo bilo bitno šta ćemo za koju utakmicu koristiti. Marina onda kaže šta se igra i stvarno to bude to. Ne poslušamo je baš svaki put, ali trudimo se da ispunimo zadatke što češće. Ona nas kritikuje uglavnom na treningu i svlačionici, a ne toliko pred očima javnosti. Zna kako da nas probudi, ima poverenje u nas da ćemo se vratiti kada padnemo, jer smo stvarno radili na tome. Mi znamo da kada pritisnemo tri odbrane, vratićemo se brzo u meč. Znamo gde je naša snaga i da smo najjače u tim teškim trenucima. Govorila nam je uvek i da ne treba da obraćamo pažnju na suđenje, koje nekad baš nije korektno, već da se fokusiramo na naše i da odradimo dobro ono što je do nas“.

NAŠE MAME NA TRIBINAMA SU BILE PRESLATKE

Naša selekcija je u bitnim trenucima imala jaku podršku sa tribina. Maja je ispričala i ko je to bio među navijačima.

„Između ostalog i Nikola Žigić, baš na svakoj utakmici. Čekali su nas i napolju posle, hvala im mnogo na podršci. Bilo je i naših ljudi koji žive u Valensiji, a i podrška koja je stigla iz Srbije. Neke od nas su dovele mame, one su tek bile ekipa za sebe. Fenomenalno su se družile i uživale. Obišli su sve što mi nismo, pa nam stalno slali slike sa plaže, iz centra, kao pravi turisti... Zapravo je prvo došao tata od Saše Čađo, pa je sve obišao i onda je kasnije svima bio vodič. Mojoj mami Mandici je bio životni doživljaj, lepo se provela i zbližila sa ostalima. Uživali su i na utakmicama, a znate već kakve su majke, njima je uvek puno srce, one se toliko daju. Bile su preslatke, definitivno“.

Kada se pogleda put ka finalu, Srbija je odigrala više neizvesnih utakmica nego što je to bio slučaj sa Francuskom.

„U našem mentalitetu je da sve idemo na teži način. Čak i kad nam drugi ne otežaju, mi to uradimo same sebi, pa se onda iščupamo iz toga i poraste nam ego. U Francuskoj bi rekla da žive lagodnije nego mi i da su takav pristup imale na terenu. Kad dođe vreme da se bore, onda tu stanu. Mi nismo osetile da Francuskinje žele to zlato kao što smo ga mi želele. Kod nas to dolazi prirodno, tu smo, grabimo, borimo se, to je u nama...“.

Godinama unazad košarkašice naglašavaju da su duge i teške pripreme ključ svih uspeha. U poslednjih šest godina ženska košarka je donela Srbiji četiri medalje – dva zlata na EP i po jedna bronza na OI i EP. Pred svako takmičenje se žestoko treniralo...

„Mislim da je prva grupa ove godine krenula sa pripremama još 15. aprila. Znam da su te devojke u jednom trenutku slavile dva meseca priprema. Nema šta, to je recept za naš uspeh. Moramo da budemo zajedno neko vreme da bi se sve sleglo i namestilo kako treba. Bez obzira na to što se mi dobro poznajemo, tokom klupskih sezona se radi potpuno drugačije i onda je potreban jedan zajednički period da bismo kliknule. Ove godine smo jedva čekale da se okupimo, jer je iza svih nas vrlo čudna sezona. Iako nismo imale odmor, samo smo čekale taj trenutak da budemo zajedno“.

Posle nekoliko dana pauze evropske šampionke će ponovo nastaviti sa radom i pripremama za Olimpijske igre, koje zvanično počinju 23. jula.

„Nismo se odmorile od sezone, već smo se spremale za Evropsko prvenstvo. Sad nema mnogo predaha posle Valensije, kreće se sa spremanjem za OI. Ne brinemo se kad je tempiranje forme u putanju, jer imamo našeg kondicionog trenera koji apsolutno zna da radi svoj posao. Mi onda o tome i ne razmišljamo. U sigurnim smo rukama, znamo da će da nas muči svaki dan sa testovima, trčanjem, ali na kraju se to uvek isplati. Bićemo spremne da iznesemo sve što Marina traži, jer to niko drugi ko ne prođe kroz takav režim, ne bi uspeo“.

Kad je takav tempo nametnut, onda nema ni vremena da se razmišlja o umoru.

„Znam kada ga osetimo, to je trenutak posle treninga kada ne možemo da pričamo nego samo legnemo na pod. Raširimo ruke i noge i pokušavamo da dođemo sebi. Tada budemo svesne koliko nam je naporno. Ali kad krene utakmica onda je sve lakše. Jedva smo čekale da odemo na Evropsko prvenstvo pa da se malo odmorimo. Sad opet kreće dve nedelje baš jakih treninga, moramo psihički da se pripremimo za taj napor koji dolazi. Mada, mi stvarno i na takmičenjima treniramo kao na pripremama. Druge ekipe koje su nas videle da radimo regularno trening pred utakmicu – pet na pet, jedan na jedan, presing preko celog terena, potpuno su bile iznenađene. Čak su neke komentarisale da smo dobro igrale protiv Španije jer smo se na taj način spremale, a zapravo smo pred svaki meč radili tako. Čak i pred Grčku, tako da to nije bila priprema za jaku Španiju, neko naš standardni način rada“.

Ovo leto je za reprezentaciju Srbije posebno jer su zvanično oproštaj najavile dve glavne uzdanice – Jelena Bruks i Sonja Petrović.

„To daje težinu celoj našoj priči. Na samu činjenicu da se njih dve opraštaju, naše vodilje svih ovih godina, naše najsjajnije zvezdice, odmah se naježim. Svi želimo da završe misiju na najlepši mogući način. Presrećna sam zbog njih što smo osvojile zlato, što je Sonja bila MVP, što se Jelena vratila posle trudnoće i na ovaj način završava. Mnogo nam svima znače i svaka od nas je negde sebe dala i za njih, da se one oproste kako su zaslužile. Mi i dalje ne znamo kako Sonja posle svih povreda stoji na nogama i odakle crpi energiju. Pred svaku utakmicu joj kažemo da izvuče samo još ovo... Neverovatne su, stvarno smo jedne drugima vetar u leđa. Ne treba nam druga motivacija nego da pogledamo ovu pored sebe. A njih dve se najviše od svih ističu, posle svega što su prošle. Mnogo smo se sve zbližile, čini se da je ovog leta atmosfera bolja nego ikad. Zbog korone smo primorane u „balonima“ da budemo non stop zajedno, a mi u tome potpuno uživamo“.

IVON JE JEDNA DOBRA DUŠA

U kompletnu atmosferu dobro se uklopila i Ivon Anderson, kojoj je ovo bilo prvo takmičenje u dresu Srbije.

„Dobro zna gde je došla i pokušava da se prilagođava nama. Ona je stvarno jedna dobra duša, fina je i želi da uradi sve što treba za ovaj tim, samo da pobedimo. Veliki je radnik, zna šta mi nosimo kao ekipa, zna kakvi su uspesi iza nas i njoj je velika čast što je deo svega toga. Uči srpski, mi je teramo da stalno ponavlja reči. Deluje mi da je himnu uspela da nauči za pola sata“.

Već sada sve misli košarkašica su usmerene ka Tokiju. Tamo naš tim čeka paklena konkurencija.

„Ima mnogo jakih ekipa. I iz Afrike su timovi sve jači, osećaju se godine rada. Azijske zemlje su napredovale mnogo, oni su veliki radnici. Ameriku da ne spominjem, Australija i Kanada standardno dobre. Sigurno da će sve protivnice biti naoštrene da nas dobiju, ozbiljnije će se spremati za nas na OI. Ali to je motiv više, nećemo sada stati i opuštati se. Nego ajde još jače. Nismo sve pokazale u Valensiji, znamo koliko smo grešile i koliko nam šut nije išao. Odbrana je bila prisutna i to znamo, ta borba je uvek tu. Ali može još bolje, i kroz turnir smo napredovale, pa je ta poslednja utakmica možda došla i lagano. Bio je taj meč lepši za gledanje u napadačkom smislu, išlo je tečnije, pa se nadam da ćemo sada samo da napredujemo, pa da na narednim utakmicama da izgleda bolje, da nadogradimo sve što smo postigle. Najbitnije će biti da prođemo grupu“.

Uspesi nisu igračicama bitni samo zbog njih samih, već i zbog nekih narednih generacija koje treba tek da dođu.

„Neverovatno je da smo ovako mala nacija, a da imamo ovako dobre rezultate u sportu. Treba tu temu duboko isražiti i pronaći u čemu je tajna. Verovatno ima do mentaliteta, pa što su uslovi teži, mi smo sve bolji. Nedostatak kvalitetne domaće lige je veliki problem. Pravo je pitanje šta će biti kasnije, nadam se da smo privukli malo pažnje i da ćemo dobiti podršku jer je to potrebno. Nadam se da smo podstakli decu da više treniraju, da upisuju na košarku, da bi došle nove generacije koje će moći da nastave ovo što smo mi započele. Marina ima onaj pokret, trudi se, ima viziju, valjda će se još ljudi uključiti, da ne stanemo na ovome“.

Maja je već deset godina daleko od naše lige. Ona je poslednju sezonu odigrala u Mađarskoj, a trenutno još ne zna da li će tamo i ostati.

„Oni baš ulažu u sportu i imaju sjajne uslove. Igrala sam i u Francuskoj gde je tradicionalno dobra ženska košarka. Imaju veliku podršku, tamo su sportisti zaštićeni kao beli medvedi, ne može da ti se dogodi ništa loše a da oni ne reaguju i saniraju. Nadam se da ćemo mi pokrenuti. Najrazvijenije su Španija, Turska, Francuska, Rusija, Mađarska...“.

I pored toga što je zadovoljna klupskom karijerom, naglašava da nigde nije kao u nacionalnom timu Srbije.

„Ja sam tu od mlade reprezentacije svako leto, samo eto neke godine prođem, neke ne. Sigurno da je bilo teško, prođeš kompletne pripreme pa ne odeš na prvenstvo. Ali isplati se, svake godine se napreduje, nešto novo se nauči... Moraš da budeš u sistemu da bi mogao kad ti se pruži prilika da ovo ispratiš. Po klubovima se ne radi na ovaj način, ne znam da li iko od nas trenira u klubu ovako jako i radi ovakvu vrstu odbrane. Zato treba da budeš tu svako leto, da bi došao do momenta da sve ide tečno i prirodno. Iza mene je jedan dug put, pun strpljenja, trebalo je mnogo vremena da dođem do ovog trenutka i kažem da se sve isplatilo“, zaključila je Maja Škorić.

Tagovi:

Nastavak na MozzartSport.com...