Izvor: JUGpress.com, 03.Jul.2021, 09:29
Priča o porodičnom blagu: Kako je Petar G. Popović postao inspiracija za čuvenu seriju
LESKOVAC
Pseudoistorija
Pseudoistorija postaje deo naše svakodnevnice, rame uz rame sa rijaliti programima. Pseudoistoričari falsifikuju istorijske činjenice, a njihove analize se svode na neutemeljene,proizvoljne i besmislene teorije i primere. Pseudoistoričari uglavnom nisu istoričari po struci i odlikuje ih nedovoljno obrazovanje, skučeni vidici i nestručnost. Pseudoistoričari manipulišu narodom jer nije svako upućen u nauku da bi razumeo da pojedine knjige >> Pročitaj celu vest na sajtu JUGpress.com << i tekstovi nisu zasnovane na istorijskim izvorima.
Ne tako davno, naučnici, profesori, učitelji bile su poštovane profesije i priznanje njihovom uspehu nije bilo povezano sa novčanom naknadom. A onda, od 2012- e godine finansijski uspeh je postao dominantan. Životna postignuća i uspesi su počeli da se mere materijalnim uspesima, veličinom kuće, markom automobila. Sam uspeh je morao da bude nagrađen novcem, da bi se dokazalo da je uspeh. A svest o samoj polupismenosti i funkcionalnoj nepismenosti nije bitan. Međutim, žeđ za novcem ima značajne posledice! Niko ne postavlja pitanje šta je to loše u sistemu, hipotetički, da neko toliko zastrani. Zato što nemamo sistem koji pravovremeno reaguje, on reaguje kada je kasno, kada je prozor već razbijen.
Gavrilo Popović
Petar G. Popović
Svaki stanovnik Srbije koji je gledao seriju „Porodično blago“ primetio je da u uvodnoj špici koju peva Željko Samardžić, a po tekstu Ljiljane Pavić, promiču stare fotorgrafije od kojih je najupečatljivija slika mlina na Vlasini. Poznato je da je Siniša Pavić u svojim serijama koristio motive i likove iz vlasotinačke čaršije, ali malo ko zna da je njegova žena Ljiljana jedan od potomaka Gavrila Popovića i unuka Petra Popovića. Najmlađi Petrov sin Radivoje imao je dvoje dece, Ljiljanu i Miodraga Mišu Popovića. Ovom prilikom zahvaljujem se Miodragu Miši Popoviću i njegovoj supruzi na nesebičnom davanju informacija o Petru Popoviću, kao i Draganu Vidosavljeviću, velikom Čoveku na pomoći prilikom izrade ovog teksta.
Petar G. Popović bio je vlasotinački trgovac, industrijalac, narodni poslanik. Rođen je 1860. godine u Vlasotincu kao najstariji sin Gavrila Popovića, vođe vlasotinačkih liberala, vlasotinačkog trgovca i industrijalca koji se obogatio trgujući stokom, vinom i mešovitom robom koju je izvozio u Jedrene, Solun i Carigrad. Gavrilo je u Vlasotince došao iz kruševačkog zaseoka Bilo.
Petar Popović bio je oženjen Nastasijom Sikom, devojačko Bornodolac, ćerkom Stojilka Bornodolca, vođom vlasotinačkih naprednjaka. Sa njom je imao četrnaestoro dece. Poznata su imena devetoro dece, dok je ostalo pet umrlo u ranoj mladosti: Vladimir, Kosta, Borko, Vojislav, Tihomir, Radivoje, Lazar, Ruža i Branka. Petar je novac ulagao u obrazovanje svoje dece. Kuća u kojoj je živeo i u kojoj su mu se rodila deca sagrađena je 1910. godine, a gradili su je crnotravski pečalbari iz Ruplja. Nalazila se u ulici Dimitrija Stojanovića broj 14.
Sika Popović
Uoči održavanja Berlinskog kongresa vlasotinčani i meštani okolnih sela su 31. marta 1878. godine uputili jednu izjavu upućenu velikim silama, a sa ciljem upoznavanja sa stvarnim htenjima i željama naroda ovoga kraja. Ovu izjavu među ostalim potpisali su Gavrilo Popović i njegov sin Petar Popović. Petar G. Popović biran je za narodnog poslanika Okružne skupštine za period od 1903. do 1907. godine.
Mlin u Vlasotincu Petar je izgradio 1895. godine na mestu gde je bila vodenica Prokopa Đokića Crnilovića koju je otkupio. Postrojenja za mlin kupio je u Nemačkoj i Austriji, a dnevno je prerađivao dva vagona žita. Petrov sin Vladimir je u Gracu u Austriji završio Elektrotehnički fakultet, te je kao elektrotehnički inženjer 1912. godine u mlin ugradio generator od 20 kW, a Vlasotince dobilo prvo električno osvetljenje. Vojislava, jednog od sinova Petra Popovića, usinio je Sotir G. Popović, Petrov brat.
Petar je u Vlasotincu prvi otvorio kudeljaru, fabriku u kojoj se prerađivala konoplja iz koje je izvlačeno vlakno koje je služilo da se pravi konopac, tkanina, odeća. Zahvaljujući sinovima Petra Popovića koji su se školovali po Beču i Gracu Vlasotince je dobilo prvu kameru, prvi gramofon, prvi ton film, prvu fudbalsku loptu. Po završetku II svetskog rata imovina Popovića je konfiskovana, a potomci Popovića napustili su Vlasotince i otišli za Beograd. Posle rata kuća u kojoj su stanovali pretvorena je u internat za ratnu siročad, kratko vreme je tu bila Gimnazija, a danas je na tom mestu Centar za socijalni rad.
Petar G. Popović preminuo je 26. 11. 1931. godine u 71 – oj godini života u Vlasotincu, gde je i sahranjen.
master istoričar Milan Ž. Trajković
I ovo Vam može biti interesantno
