Izvor: JUGpress.com, 01.Jul.2021, 17:21
Mreža žena protiv nasilja – region Jug: Svaka druga žena na jugu Srbije trpi neki oblik nasilja
NIŠ – LESKOVAC
“Preko 4.500 žena i dece na jugu Srbije je moralo da zatraži neki vid pomoći zbog nasilja koje su doživeli, dok svaka druga žena na jugu Srbije trpi neki od oblika nasilja, podaci su koje su na konferenciji za novinare iznele predstavnice Mreže žena protiv nasilja – region Jug, koja kao neformalna mreža radi od marta 2018. uz finansijsku pomoć TRAG Fondacije. Za isto vreme one su uključile u svoj rad preko >> Pročitaj celu vest na sajtu JUGpress.com << 16.500 osoba u kolektivne akcije za unapređenje ženskih prava. Mrežu na jugu Srbije čine SOS Vlasotince, Centar za devojke Niš, Nezavisni ženski Centar Dimitrovgrad i Žene za mir Leskovac. Svojim radom doprinele su vidljivosti problema nasilja nad ženama kroz aktivno učešće u globalnoj kampanjama V-day, povodom 8.marta, 18. maj – dan sećanja na sve ubijene žene FEMICID i 16 dana aktivizma u borbi protiv muškog nasilja nad ženama. Sve ove aktivno su bile i medijski propraćene, kao i sve globalne akcije koje su organizacije spovele u svim gradovima regiona u toku prethodnih godina”, kazala je Tatjana Nikolić iz Centra za devojke Niš, koja je od sada i nova predsednica Mreže, a čija je predsednica prethodne tri godine bila Ljiljana Nešić iz „Žene za mir“ u Leskovcu.
„Naša vizija je da stvorimo siguran prostor za žene, devojke i decu žrtve nasilja. Na jugu Srbije je nasilje u porodici nešto o čemu se još uvek ćuti i to je nešto što se događa u njihovoj kući. Najvrednije nam je kada nam se žene jave. Mi ženama verujemo, poštujemo njihovu privatnost i ono što kažu ostaje u našim prostorijama. Naš moto je da žene ne lažu, što se ponekad prebaci ženama kada se obrate institucijama koje se bave ovom problematikom. Verujemo da one nemaju razloga da lažu i to ne dozvoljavamo čak ni da se izgovori. Njima se uvek dogodi neko nasilje, bilo da je fizičko ili psihičko“, kazala je Ljiljana Nešić iz „Žene za mir“ iz Leskovca.
Sve organizacije u regionu pružaju podršku pomoć pomoću SOS telefona, psihološku i pravnu, ali ih zastupaju i na sudu.
„Konsultantkinje na SOS telefonu, kao i stručne saradnice koje rade u savetovalištima su prošle akreditovanu obuku za rad sa ženama i devojkama sa iskustvom nasilja. Veoma često smo podrška ženama kada idu u institucije, svedokinje smo na sudu u slučajevima nasilja, dostavljamo informacije tužilaštvu”, naglasila je Ljiljana Nešić.
Članice Mreža žena protiv nasilja – Region Jug su u dosadašnjem radu uradile trogodišnji Strateški plan Regiona Jug, sa Akcionim planom, organizovale niz uličnih akcija, izložbi, performansa. Dale su podršku Mariji Lukić, Marini Radulović, Danijeli Štajnfeld i mnogim ženama koje su bile izložene bilo kom obilku nasilja.
„ Otvorile smo 7 punktova podrške u selima na teritoriji jablaničkog okruga za seoske žene. Preko 600.000 osoba je broj do kojih je doprla informacija o aktivnostima u kampanjama na društvenim mrežama, uličnim akcijama, predstavama, performansima, a oko stotinak osoba volontira u našim organizacijama u region, dok 55 osoba broji članstvo regiona – Jug”, podaci su koje je iznela Ljiljana Nešić.
Pomažući ženama i devojkama, kao i deci – žrtvama nasilja, ove hrabre žene suočavale su se sa mnogim problemima.
“U periodu Pandemije Covid -19, sve organizacije, ponaosob, su prilagodile kako će raditi i pružati pomoć i podršku ženama. Neke od organizacije su započele rad od kuće, neke su nastavile rad u organizacijama uz sve mere predostrožnosti koje su bile propisane. Sve organizacije regiona JUG su u tom periodu imale povećan broj poziva za 30 odsto. U ovom periodu smo uspele da obezbedimo pomoć u vidu paketa hrane i osnovnih higijenskih sredstava od različitih donatora”, kaže Ljiljana Nešić.
Ona se osvrnula i na rad institucija.
“Institucije i dalje ne vide organizacije civilnog društva kao partnere, već kao suprotstavljenu stranu u procesima reagovanja na slučajeve nasilja. Svakako ima izuzetaka, ali generalno su zaposleni u institucijama nedovoljno edukovani i obavešteni, a sa druge strane, čak i za mere koje su propisane zakonima, oni ih ne primenjuju u potpunosti, već u skladu sa svojim internim tumačenjima”, dodala je Ljiljana Nešić.
Tatjana Nikoilić ističe da, i pored dosadašnjeg rada, žene i dalje nemaju dovoljno informacija o tome kako da spreče ili da reaguju u slučaju nasilja.
„ Nezainteresovanost medija – stanje medija u Srbiji generalno, pa i u našem regionu, je vrlo problematično. Medji su u najvećoj meri privatizovani i bore se za opstanak na tržištu, a novinarke i novinari se bore za svoj posao na svakodnevnom nivou, jer pokrivaju više rubrika odjednom. Većina medija je u vlasti političkih stranaka, što dodatno otežava naše prisustvo u medijima. Mali broj online informativnih novina ipak osigurava da sve naše izjave i aktivnosti budu propraćeni”, ističu predstavnice organizacija koje se nalaze u sastavu „Mreže žena protiv nasilja – region Jug“.
Prema rečima Tatjane Nikolić, aktivistkinje rade u veoma teškim uslovima, što se posebno odrazilo na njihov rad tokom prošle godine u vreme korone.
„Aktivistkinje su preopterećene poslom. Predstavnice organizacija, članice mreže su se složile da su aktivistkinje često podložne sindromu sagorevanja u radu, zato što rade u vrlo nesigurnim uslovima, nemaju stalna zaposlenja u organizaciji nego rade projektno, nemaju dovoljno vremena da se posvete organizacijama i aktivnostima koje vole, jer moraju da brinu i o svojim porodicama ili da rade regularne poslove“, istakla je Tatjana Nikolić.
Dodatni problem je i prostor u kome ove žene rade.
“ Naši prostorni kapaciteti su ograničeni, jer zbog nedostataka sredstava ne možemo da plaćamo veće i opremljenije prostore, što dodatno otežava rad, deo aktivistkinja radi od kuće. S obzirom na to da su sredine u kojima radimo među 10 najsiromašnijih u Srbiji, mlade, potencijalne volonterke se ne zadržavaju dugo u organizacijama, što utiče na stabilnost rada“, kažu članice Mreže žena protiv nasilja-region Jug.
Dodaju još i neravnopravne mogućnosti za pristup različitim finansijskim instrumentima. S obzirom na to da organizacije, članice mreže rade na jugu Srbije, imaju veoma otežan pristup kontaktima i različitim međunarodnim organizacijama. Sve institucije i međunarodne organizacije su smeštene u Beogradu, što otežava komunikaciju, saradnju i mogućnosti za vidljivost organizacija sa juga.
I pored toga, one su jasne: tu su za žene i devojke koje su žrtve nasilja. Njihov zadatak je da ih osnaže, da im pomognu da izađu iz tog začaranog kruga, za šta im je ponekad potrebno i više od deset do 15 godina. Razlog za njihov povratak nasilniku je njihova ekonomska zavisnost, pa se radi i na tom problemu.
Tatjana Nikolić je jasna kada se radi o tome kako i na koji način se pomaže ovim ženama. Ona naglašava da one nemaju recept koji pomaže, da ne mogu da daju savete iz svog ugla, da moraju da „uđu u njihove cipele“ da bi shvatile sve njihove razloge za njihove odluke, ali su one tu da saslušaju, da pomognu koliko mogu, da im pokažu da i za njih postoji budućnost bez modrica i uvreda koje su u najvećem broju slučajeva omalovažavanje.
I ovo Vam može biti interesantno
